Šta nam se dešava ako ne unosimo dovoljno vode?

Manjak vode u organizmu može da vodi do hronične dehidratacije, koja je uzrok brojnih zdravstvenih problema

Ukoliko ste osjetili žeđ, već ste dehidrirali. Prosečno, čak 75 odsto našeg tijela čini voda, pa kada zaboravimo da popijemo tečnost, pravimo zastoj u kompletnom funkcionisanju organizma.

Dehidratacija je ozbiljno stanje, koje, naročito ako je često, može da izazove niz zdravstvenih problema. Čak za neke, poput viška kilograma, kožnih promena ili viška holesterola i ne bismo nikada pretpostavili da imaju veze sa hroničnim manjkom vode.

Od akutne dehidratacije ništa manje opasna nije ni hronična, koja je podmukla, jer najčešće i ne znamo da nam telo pati za vodom. Osobe koje su hronično dehidrirane osećaju se loše, imaju vrtoglavice, proizvode manje urina i on je tamnije boje, osećaju bes, nestrpljivost, preterani umor, lice im izgleda isprano, osećaju se iritirano, anksiozno. Može čak da se desi da je uzrokhrkanja, nesanice, nedostatka pažnje, ili žudnja za kafom, čajem, alkoholom, izazvana nedostatkom vode.

Voda je najvažniji energetski izvor u organizmu, gubitak samo jednog procenta vode u telu dovodi do manjka 10 odsto energije. Da bi organizam funkcionisao kako treba, potrebno je oko osam čaša vode dnevno, a tokom bolesti, vežbanja, i na velikim vrućinama i više.

Mnogi ljudi pod tečnošću podrazumevaju i sokove, čaj, kafu ali oni ne mogu da zamene vodu, a neki su čak i diuretici koji podstiču izbacivanje tečnosti. Čak se smatra da su ljudi danas često hronično dehidrirani, upravo zbog prevelikog unosa alkohola i pića sa kofeinom.

Dva najčešća simptoma dehidratacije su suva usta i osećaj žeđi, ali oni svakako nisu prvi znaci, jer kada se ovi znaci jave naše telo je već u stanju dehidratacije. Ako pati od hroničnog manjka vode, osoba može da ima probleme kao što su gastritis, gorušica , artritis, glavobolje, depresija, problemi sa težinom, čak i prerano starenje.

Držanje dijete često čini osobe podložne preteranom gubitku vode. Čuvajte se suplemenata, naročito onih koji sadrže laksative i diuretike, koji “skidaju kilograme” tako što odvode vodu iz organizma. Gubitak vode nije isto što igubitak sala.

Dehidrataciju, ako nije teška, možemo da izlečimo jednostavnim uzimanjem više vode. Osobe koje imaju zdravo srce i bubrege, treba polako da povećavaju količinu vode koju piju, tako što će uzeti dodatnu čašu vode prije svakog obroka. Vodu treba uzimati tek sat do dva posle obroka, kako ne bismo narušili proces varenja. Bitno je ne preterati ni u drugom smeru, jer i unošenje previše vode odjednom može da bude opasno.

Ako izgubite toliko vode da ste ozbiljno dehidrirani, sasvim sigurno ćete imat imanjak elektrolita – minerala, poput soli, neophodnih za balans tečnosti u telu i održavanje telesne temperature.

Svjetska zdravstvena organizacija preporučuje da se u slučaju nagle dehidratacije, izazvane dijarejom preduzme brza nadoknada tečnosti i elektrolita:

Brzi tretman – u jednu čašu sipajte ceđeni sok od pomorandže i kašiku meda, a u drugu destilovanu vodu i četvrtinu kašičice sode bikarbone. Treba piti naizmenično iz te dve čaše. Ali, to nije samo po sebi dovoljno, mora se nastaviti sa povećanim unosom vode, po principu često, a malo.

Loading...